Raznoliko, a ipak razoreno

U Beogradu dan nema kraja: Način na koji Srbija želi da privuče posetioce

U ribljem restoranu "Reka" svi igraju... Nastupa grupa La Luna. Tada konobarice zaboravljaju šta im je posao, umesto toga njišu kukovima, glasno dobacuju pevačici. Novopridošli gosti provlače se kroz gužvu, uzaludno tražeći slobodno mesto. Sve je dupke puno, da bi ih uslužio koji to traže, barmenu treba da je pravi čarobnjak.

U blizini Beograda, Zemunu koji se nalazi na obali Dunava, ove subote svi lokali su dupke puni. U većini njih je živa svirka. Kao i u Beogradu, posla ima sve do ranih jutarnjih sati.

Da li tako izgleda razorena zemlja? Da li tako slave ljudi koji su do pre pet godina patili pod napadima NATO raketa? Srbija je nekada bila najveća republika Jugoslavije. Sama Vlada je zasedala baš u Beogradu. Nakon smrti despota Tita, došlo je do raspada zemlje. Ostatak Srbije strepi da će izgubiti i Kosovo, legendarnu kolevku srpstva. A i Crna Gora će uskoro glasati za nezavisnost.

Stručnjaci u tome vide šansu da zemlja baš sada pronađe svoje mesto u Evropi, ekonomski se konsoliduje i pristupi EU. Međutim, put do cilja je dug i opasan; o kolikoj opasnosti je reč svedoči i ubistvo premijera Zorana Đinđića od pre godinu i po dana. Očigledno još postoje mafiozne strukture u liku nekadašnjih milicionera: i još nisu uhapšeni svi koji su okrivljeni za ratne zločine.

Šetajući beogradskim ulicama, ništa od ovoga nećete primetiti. Mladi ljudi su prostodušni: čovek prosto ima želju da govori o Beogradu kao o swing-ritmu. Da li je to ples na vrhu vulkana ili dah oslobođen posle godina socijalističko-nacionalnih tavorenja, samo vreme će pokazati. U svakom slučaju, sada je na redu optimizam. Na izborima je pobedio demokratski kandidat Tadić.

Na prvi pogled oseća se napredak, iako su rane iz rata 1999. godine, još otvorene. Na primer, Ministarstvo unutrašnjih poslova u ulici Kneza Miloša, tek treba da se ruši- posle jednog tkz. "hirurškog napada" raketama, nikakve popravke nisu moguće. Turistima se rado i skoro sa ponosom pokazuju ruševine.

Beograđani su tokom bombardovanja u znak protesta održavali rok koncerte i izlazili kao da se ništa ne dešava. U ulici 29. novembra nalazi se "Klub ljubitelja putovanja", mesto u kome su izložene stare šivaće mašine kao i ostali neobični predmeti. Na tom mestu nastalo je udruženje onih koje je rat sprečio da putuju.

Posetioce oduševljene noćnim životom i kreativnom atmosferom u Beogradu, privući će i barokno raskošan Novi Sad koji je udaljen 50 kilometara u pravcu severa. Glavni grad Vojvodine ostao je 1999. godine bez svoja tri mosta, od kojih su dva u međuvremenu obnovljena. Novi Sad predstavlja izlaznu tačku za Frušku Goru sa najvećim brojem lipa u Evropi.

Tu su se nekada nalazili čuveni vinogradi o kojima su se starali Nemci Priča se da su na čuvenom Titaniku pronađene tri flaše vina sa ovog područja, sorte "Ausbruch". Pri tom se radilo o vinu od prezrelih, na prirodan način sušenih i fermentiranih bobica. "Ausbruch" je završio u legendi. Već desetinama godina ovde se proizvodi samo vino namenjeno masovnoj potrošnji.

Tek u zadnjih deset godina ponovo oživljava kultura vina. Žarko Živanović svojevremeno je radio za jednu autokuću. Kao penzioner vratio se svojim korenima, njegov pradeda nekada se bavio proizvodnjom meda, a sad vodi i mali pčelarsku farmu u Sremskim Karlovcima. Takođe se specijalizirao i za rizling-vina. Proizvodnjom bermet-a, desetnog vina oplemenjenog sa 20 biljaka i začina, dobro se plasirao. Inače, bermet je bila omiljena kapljica habrsburškog kajzera u Beču.

Fruška Gora ima još jednu atrakciju: 16 srpskih pravoslavnih manastira, od kojih su neki izvanredno restaurirani i svedoče o istoriji ove zemlje. Ko doživi službu u ženskom manastiru Krušedol, naučiće mnogo o duhovnosti pravoslavne religije, koja ponovo dobija zasluženo mesto i uticaj.

U Beogradu je izgrađena najveća pravoslavna crkva u Evropi, hram Svetog Save. Izgradnja je započela pre dolaska komunista na vlast, jedno vreme je prekinuta ali se sada uveliko nastavlja.

Sasvim je prirodno da hram predstavlja nacionalni simbol zemlje koja je više od bilo koje druge doživela ratove i razaranja, u kojoj sve odiše istorijom, koja je bila pod turskom vladavinom i izborila se za slobodu.

Nedavno je u vreme antisrpskih nereda na Kosovu, jedina preostala džamija u Beogradu, delimično oštećena kao akt odmazde. Prilikom bitke kod Petrovaradina u blizini Novog Sada, u kojoj je princ Eugen 1717. godine porazio Turke, spomenik u obliku polumeseca u slavu palih Muslimana, svedoči da još uvek nije pronađen recept za miran suživot. Srbija, raznolika, vesela, vedra ali i razorena zemlja.

Raimund Kirch