Mesto koje je do juče bilo bojno polje danas se već pretvorilo u raj za umetnike. Slikari iz svih krajeva sveta ovde se okupljaju, žive u okviru gradskih zidina gde stvaraju i izlažu svoja umetnička dela.

Srbija
Nezaboravna prošlost i sadašnjost

Novi Sad leži uzvodno od Beograda, glavnog grada Srbije na Balkanskom poluostrvu. Čuvajući gornji i donji tok Dunava kao i obalski teretni saobraćaj, ovaj grad poseduje strateški značaj. Izgradnja tvrđava na brdu kraj reke započeta je u 13.-om veku, s tim što je kroz istoriju nadograđivana sve do 18. veka. Austrougarski arhitektonski majstori su okončali gradnju i po njihovim planovima Petrovaradin je dobio svoj današnji izgled.

Još od davnina su se na ovom mestu sukobljavale brojne vojske, te je tvrđava građena i dograđivana tokom mnogobrojnih napada i odbrana grada. Spoljašnji deo izgrađen je od gusto naslanog kamenja što bedeme tvrđave čini velikim i jakim. Jedan deo trvađave okružen je sa dva bedema, koji su prekriveni rupama nastalim od vatrenog oružja. Unutrašnja struktura tvrđave je veoma kompleksna, ali ne i haotična.

Od bezbednosti skladišta za oružje do odmorišta za vojnike, od ventilacionih i kanalizacionih sistema do formiranja vojinh snaga, na ovom mestu je sve najbolje promišljeno i osmišljeno. Ako se spoje svi ovdašnji podzemni tuneli na veliko iznenađenje dobija se dužina od ukupno 16 km. Petrovaradin se svakako može ubrojiti u jednu od najlepših postojećih evropskih tvrđava iz raznih epoha.

Mesto koje je do juče bilo bojno polje danas se već pretvorilo u raj za umetnike. Kada sunce zađe na zapadu umetnici jedan po jedan izlaze iz gradskih bedema, sedaju u krug oko logorske vatre i uz piće razmenjuju radne ideje i iskustva. Malo dalje mladi parovi naslonjeni jedno o drugo sa brda gledaju u srednjovekovne građevine i Dunav kako se blago vijuga. Iza njih sat na tvrđavi kao i u ranijim vremenima brodovima koji pristižu ili prolaze označava vreme.

Most Sloboda možda nije najupečatljiviji novosadski most preko Dunava, ali ima bitno značenje u modernoj evropskoj istoriji. Ovaj most, koji je razrušen od strane NATO snaga tokom rata na Kosovu, prvi put sam zapazio u jednom ovdašnjem članku. Na slici se vide dve ogromne polovine mosta koje su pod gubitkom oslonca nalik slovu V spuštaju u Dunav i time blokiraju njegov tok. Ovog leta sam odlučio da vidim taj most i da se između ostalog uverim u snagu reke Dunav. Zahvaljajući podršci raznih zemalja sveta, postavljen je pontonski most pomoću kojeg bilo moguće povezati crkve sa obe strane reke i uspostaviti rečni saobraćaj. Ali popravka samog mosta odvija se veoma sporo što možda ima neke veze sa srpskim mentalitetom. Uočljivo je da je svim ovdašnjim zgradama potrebno renoviranje i učvršćivanje.

U jednom malom ribarskom selu, koje se nalazi nedaleko od mosta Sloboda uzvodno, Miša mi dodaje čašicu jake domaće rakije. Uzima vesla, a ja razvezujem kravatu i ulazimo u čamac. Kada smo prošli ispod mosta Sloboda, koji se trenutno popravlja, Miša poče da mi priča o samom danu njegovog bombardovanja, 8. juna 1999. godine. Biciklisti i automobili koji su u trenutku bombardovanja našli na mostu su pod njegovim nagibom kao na dečijim sankama počinjali da klize u pravcu vode. Ti nesrećni ljudi su možda u zadnjem momentu primili Božju samilost kada su uspeli da se uhvate za obrušene delove mosta. Potpuno ojađen jedan od Mišinih drugara ribara uzeo je čamac i punom snagom zaveslao ka mostu Sloboda. Svojim malim čamcem uspeo je da spasi sedam srećnika. Kada je bombardovanje prošlo odigrala se neobična scena: na mostu koji je bio pod nagibom od 30 stepeni kao čudom jedan automobil uspeo je da se zaustavi. Iako su Novosađani u to vreme pretrpeli velike patnje, ipak nisu dozvolili da im bombordovanje pokvari smisao za humor. U šali bi svi govorili da bi ovaj događaj komercijalistima firme koja je proizvela pomenuti automobil mogla da posluži kao odlična reklama.

Lokalni ljudi pričaju - Profesor srednje škole

Mi smo vrlo otvoren i optimističan narod, što manje-više ima veze i sa ovom rekom koja uprkos svim promenama koje je doživela i dalje mirno teče. Mesto gde najviše volim da odem su gradski bedemi Petrovaradina. Odatle mogu da gledam i Dunav i celokupan grad u pozadini, naizmenično bele i crvene krovove kuća kao i brodove i čamce koji plove Dunavom. Ovaj prizor u meni budi veliku ljubav prema rodnom gradu.

Putovanje u Srbiji

Srbi su veoma gostoljubivi ljudi. Dobrovoljno će ponuditi da po sopstvenoj inicijativi organizuju razgledanje grada ili da vas pozovu kod sebe u goste. Kada idete u goste i želite da poklonite cveće, povedite računa o tome da budu u neparnom broju, jer se cveće u parnom broju odnosi samo na groblje. Srbi posebnu pažnju pridaju odevanju i spoljašnjem izgledu, čak i za vreme letnje vreline retko će te videti nekog u kratkim pantalonama. Muškarci se prema ženama ophode galantno i s velikim poštovanjem.

Dušan kaže: "Nemoj da si potišten, čak i mesto koje je uništeno i napušteno može ponovo da oživi. Smrt i uništenje samo su jedan deo istorije čovečanstva".

Beograd, renesansni grad

Srbi se uporno i neumorno trude da budu bolji od protivnika, ali ipak u igri uvek obraćaju pažnju na svaki detalj. U starom delu Beograda postoji jedna ulica sa kaldrmom. Kada padne noć ulica se odjednom potpuno menja i oživljava. Prodavci jedan za drugim izlažu svoje artikle, širom se otvaraju vrata restorana iz koji slatkim mirisima mame prolaznike. Glumci premaskirani u ratnike na vrhu ulice izvode srednjovekovne borilačke veštine. Grupa snažnih mladića koji se nadmeću sa licima crvenim od uzbuđenja rvaju se na podu. Kada žestina borba zatihne, baš u momentu kada se učini da se pokreće pitanje života i smrti, suparnici jedan drugog potapšu po ramenu i odjednom postaju najbolji prijatelji. Možda su proživljene patnje ovih ljudi uticale na jake samo odbrambene mehanizme, ali ipak imaju stav da se u stvarima koje rade ne treba preterano preopterećivati. Za nekoliko dana u Srbiji shvatio sam da su kod Srba pomešane hrabrost i tolerancija.

Beograd je jedan od evropskih gradova sa najdužom istorijom. Na skoro hiljadu kilometara od svog izvorišta u Sloveniji reka Sava se u Beogradu uliva u Dunav. Nedaleko od ušća dveju reka uzvodno nalazi se Vinča. Glavni arheološki istraživač tog institua mi priča da su ljudi još od kamenog doba imali intersovanje za ovo područje. U pogledu istorije Beograda teško je poverovati da na svetu postoji još jedan grad koji je prolazio kroz slične nevolje i patnje. Od vladavine Rimskog carstva svaka naredna generacija proživljavala je bar jedan rat. Goti, Mongoli, Mađari, Bugari, Turci, Nemci, Rusi i države NATO saveza, sve velike sile i carstva evropske istorije su na ovom području vršile silovite napade.

U Beogradu često pada kiša te je vegetacija gusta i plodna. Na pola puta do vrha brda nalazi se jedna spomen ploča, gde su sahrenjeni ruski oficiri, koji su za vreme Drugog svetskog rata pomogli u oslobađanju Beograda. Kada su dolazili na proslavu povodom oslobođenja njihov avion se srušio i na tom mestu je podignut spomenik. Uprkos snažnoj kiši izašao sam iz kola i nastavio peške. Kroz gusto žbunje stigli smo do jednog prolaza koji vodi do vrha brda. Na vrhu brda nalazi se spomenik koji je Srbija podigla u čast neznanim junacima.

Jedan od simbola Beograda je hram Svetog Save u zapadnom delu grada. Već izdaleka može se prepoznati velika kupola hrama. Bio sam ubeđen da je ovo antički hram, sve dok nisam ušao u veliku halu i shvatio da sam bio samo delimično u pravu. Izgradnja ovog čuvenog hrama započeta je još u 19.om veku, tako da hram danas već poseduje stogodišnju istoriju. Prolazeći kroz mnoge ratove i uništenja, izgradnja hrama sve do danas nije okončana.

Kada sam došao u Beograd, nisam mogao da odlim jednoj plovidbi Dunavom. Dušan i ja smo sedeli na palubi jahte dok smo prolazili ispod nekolicine mostova na Savi i Dunavu. I šest godina po završetku rata ovde se još uvek mogu videti i osetiti posledice rata. Dušan mi je pokazao neke od zgrada koje su uništene za vreme rata, Ministarstvo odbrane i zgradu na kojoj je bio prijemnik za emitovanje. Posle rata bankari su tu zgradu renovirali i od nje napravili poslovni centar.

Kinezi koji dolaze u Beograd obavezno moraju da posete jednu ovdašnju zgradu, a to je bivša zgrade kineske ambasade.Ta zgrada je uokružena trakom svetlih boja na kojoj piše da se u unutrašnjosti vrši eliminisanje ostataka od projektila i bombi, te je ulaz strogo zabranjen. Nema prostorije u toj zgradi na kojoj se ne prepoznaju ogromne rupe nastale tokom bombordovanja. Među ruševinama nalazim knjigu već izbledelu od kiše i vetra sa naslovom "O napretku i borbi Kine". Videći moj prestrašeni izraz lica Dušan kaže: "Nemoj da si potišten, čak i mesto koje je uništeno i napušteno može ponovo da oživi. Smrt i uništenje samo su jedan deo istorije čovečanstva". Drugog dana, dok smo šetali obalom Dunava, zazvoni Dušanov mobilni. Javljaju mu da mu je preminuo otac. Istog dana poslepodne otišao je u svoj rodni kraj u Hrvatsku na sharanu svoga oca.

Lokalni ljudi pričaju - Administrativna radnica

Volim da putujem i to možda ima veze s tim što sam odrasla kraj dveju reka Save i Dunava. Još od malena sam volela vodu. Međutim, oduvek sam smatrala da ovde nema ničeg posebnog. Kada sam prošle godine otišla na put u Južnu Ameriku, gde sam provela nekoliko meseci, shvatila sam da mi je rodni kraj postao najdragoceniji.

Restorani u Beogradu

Kao velikom gurmanu meni su se najviše svideli restorani na vodi blizu ušća Save u Dunav. Izuzetno prijatan ambijent i hrana izvanrednog ukusa ostavili su veliki utisak na mene. Obavezno morate probati svežu ribu iz Dunava. Pored restorana na Savi i Dunavu mogu se pronaći bezbrojni klubovi i barovi sa živom svirkom.