Prvi koraci

Srbija. Bivša jugoslovenska republika još uvek predstavlja "belu fleku" na turističkim kartama Evrope. Zemlja je preko deset godina provela u izolaciji. Srbija sada traži svoj put ka EU. Tome treba da doprinese i turizam.

piše Willi Bremkes

Mlađan Dinkić je jedan od najznačajnijih političara u Srbiji. Od guvernera Narodne banke Srbije u međuvremenu je napredovao do ministra finansija, i nosioca nade u zemlji privredno razorenoj balkanskim ratovima. Dinkić želi da od Srbije napravi raj za poreznike, da privuče strane investitore novim zakonima kojima se garantuje visok nivo sigurnosti kao i najniže poreske stope u celoj Evropi.

Ministar finansija vikendom je sasvim drugi čovek. Tada obilazi beogradske muzičke lokale a zna i sam da uzme gitaru u ruke. Mlađan Dinkić je nekada bio rok muzičar, svirao je u popularnom beogradskom bendu. Glavni grad Srbije ih je pun-jedan od najpoznatijih je grupa "La Luna". Muzičari se raduju kada na svojim nastupima u restoranu "Reka", dobiju tako "važno" pojačanje. Posetioci u prepunom lokalu su oduševljeni, tako da se oraspoložio i sam nemački kolega Eichel. Ali da Nemac Eichel u restoranu može da se pretvori u rokera, to ni najpijaniji Srbi nisu mogli da pretpostave. "Takvi smo mi" naglašava veseli konobar "državne kase su nam prazne, ali nam je zato ministar odličan muzičar".

Naravno da bi voleo da je Dinkić podjednako uspešan i kao ministar finansija, i da ne mora više da razmišlja o politici: "Želimo samo svoj mir, da ne bude rata, i da imam nadu da će se nam biti bolje". Za Srbiju je zadnjih 15 godina je vreme utrošeno uzalud. Predsednik Slobodan Milošević, je bivšu najveću republiku doveo u međunarodnu izolaciju. Uskoro će i to biti prošlost, iako su budućnost Kosova i državne zajednice sa Crnom Gorom, i dalje pitanja bez odgovora. Narodu je svega dosta, sanja o politički i ekonomski stabilnoj Srbiji čija budućnost je u EU.

U Beogradu je bar vidljiva obnova. Ponovo je oživela metropola Balkana. Za stanovnike željne zabave, Beograd već predstavlja "Trendy-City" sa atraktivnom scenom. Sasvim je u duhu Beograđana, da je jedan od popularnih klubova nastao baš u podrumu 1999. godine, za vreme NATO-bombardovanja. Tražeći sklonište, mladi intelektualci skloništu su nadenuli ime "Klub ljubitelja putovanja", s obzirom što je tada putovanje bila poslednja stvar o kojoj su mogli da razmišljaju.

Danas podrum predstavlja atraktivno sastajalište u kome je svaki dan živa svirka. Član ovog kluba može postati samo onaj ko je proputovao najmanje deset zemalja na tri kontinenta. Takvih je u Beogradu malo, ali bez obzira na to svakom je dozvoljeno da uživa u "Klubu ljubitelja putovanja".

Ukoliko u metropoli Balkana želite da obiđete kvartove, ni ovde nije jednostavno napraviti pravi izbor. Među velikim brojem novih kafića koji su u modi, privlači autentična boemska četvrt Skadarlija, romantični splavovi na obe strane Dunava i Save, kafei i ulični umetnici u pešačkoj zoni u Knez Mihajlovoj ulici, uživanje na plažama skoro kao na moru na Adi Ciganliji, konceri na Kalemegdanskoj tvrđavi, kao i poneko tajno mesto u moru zgrada koje će vam stanovnici dvomilionskog grada, rado otkriti.

"Naš Beograd je odlična destinacija za posetu", kaže Milica Čubrilo koja je od pre godinu dana na mestu direktora Turističke organizacije Srbije. Za razliku od svojih prethodnika, mlada žena koja se obrazovala u Francuskoj, svesna je da je to lakše reći nego učiniti. "Turizmu se moramo vraćati postepeno", jedna je od njenih omiljenih rečenica. Turizam ni u bivšoj Jugoslaviji nije zauzimao neko značajno mesto, i bio je razvijen uglavnom na hrvatskom i crnogorskom primorju. Uprkos tome, Srbiju je godišnje posećivalo 130 000 nemačkih gostiju i to: poslovan svet, krstarenje Dunavom, posete gradovima, ljubitelji prirode kao i turisti sa posebnim interesovanjima. Od 0- 1999. godine, broj posetilaca se 2003. godine popeo na blizu 25 000.

Uglavnom se radi o poslovnom i svetu koji dolaze u posetu rodbini. "Najznačajnije je krstarenje Dunavom ", iskrena je direktorka TOS-a. Razvojem u ovoj oblasti može biti čak i zadovoljna. Prošle godine 200 brodova pristalo je u Novom Sadu i/ili Beogardu, a ove godine broj se povećao na 400. Prema Čubrilovoj, Nemci čine oko tri četvrtine putnika koji krstare Dunavom.

Istovremeno Nemačka predstavlja i tržište sa najvećim potencijalom. Po njenom mišljenju, kada se otklone "iglene uši" tj. potonski most kod Novog Sada, koji brodovima dozvoljava prolaz samo tri puta nedeljno, očekuje se znatno veći broj brodova. Odgovorni se nadaju, da će u narednoj godini biti završeni radovi na obnovi mosta preko Dunava koji je srušen u NATO bombardovanju.

Na World Travel Market-u u Londonu 2003. godine, direktorka TOS-a ostvarila je značajne kontakte sa engleskim organizatorima a tokom godine ih unapredila u vidu dve radionice.

Rezultat: Ovog leta ponovo su oživele i ture obilaska Beograda sa gostima iz Velike Britanije. Engleski turisti u Beogradu sa ponosom nose majce sa natpisom "Ja sam prvi turista koji je došao u Srbiju".

Čubrilo namerava da britanski model primeni i na nemačko tržište. "Na ITB 2005 u Berlinu kao i u radionicama koje će uslediti, na najbolji način ćemo predstaviti ovu privrednu granu", najavljuje ona. Pri tome sebi je postavila cilj:"Najkasnije do 2006. godine želimo da sa našim proizvodima budemo zastupljeni kod nekoliko poznatih nemačkih organizatora ".

Privatizacija: direktorka naglašava da državna turistička organizacija, nije profitabilna organizacija i u okviru svojih nadležnosti omogućiće povezivanje domaćih i stranih ponuđača sa zainteresovanim investitorima. Prema Čubrilovoj, u Srbiji je deset putničkih organizacija ovlašćeno za profesionalnu saradnju sa stranim organizatorima i putničkim agencijama. Vlada je zainteresovana za stvaranje zakonskih mogućnosti za razvoj turističke industriju. Pri tom će država, nada se Čubrilova, konačno omogućiti i privatizacija hotela. Beogradski veliki hoteli poput Interconti-a, ili hotela sa tradicijom kao što su Jugoslavija i Metropol, prvi su na listi. Hyatt i Best Western već su u privatnom vlasništvu. Nedavno je Aleksandar sa Palas-om otvorio mali luksuzni hotel sa samo devet apartmana i ekskluzivnim restoranom u centru Beograda. Sa međunarodnim lancem hotela kao Accor, Hilton i Sheraton pregovori su u toku, obećava Čubrilova. Državna turistička organizacija planira da povoljnim cenama privuče posetioce u Beograd. "To bi omogućilo veću dinamiku našem turizmu", kaže direktorka TOS-a. Beograd bi predstavljao prethodnicu koja bi pokrenula i ostale turističke segmente. Razmišlja o turama obilaska Beograda u kombinaciji sa boravkom na crnogorskom primorju, ili obilazak mnogobrojnih manastira, posete nacionalnim parkovima, srpskim banjama.

Naravno veoma joj je stalo do projekta Dunav sa pešačkim i biciklističkim stazama, koje podržava nemački GTZ i EU. Smatra da je neiskorišćen u garaži i luksuzni voz kojim je Tito nekada putovao između LJubljane, Zagreba i Beograda. Direktorka TOS-a planira da u bliskoj budućnosti kao turističku atrakciju, obnovi putovanje na ovoj relaciji. Nova Srbija takođe želi da normalizuje i odnose sa susednim zemljama.

Nekada deo bivše višenacionalne Jugoslavije a danas nezavisne države, ukinule su međusobno vize. To je još više može da doprinese razvoju veoma živog "zajedničkog turizama" na Balkanu.